Милован Данојлић

1 до 8 од 8
Дневна доза 3072 03. јул 2019.

Некад било, сад се приповеда

Милован Данојлић Ово је време доста лоше за младе писце, млади нису спонзорисани и не знам како се неко усуђује да крене да пише, кад смо ми почињали било је другачије. Ја немам илузије о комунистичком режиму, али у оно се време водило рачуна. Тада се знало да на пример један штампарски табак плаћен је као плата професора. Та власт, о којој ја имам лоше мишљење, ипак је имала одговорност јер диктатори су одговорни, знате – да се има вода и струја и да есејистика функционише...

Милован Данојлић, књижевник, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 3072 03. јул 2019.

Ентузијазам се не маже на хлеб

Милован Данојлић Данас, ја се не жалим на свој положај, ја сам привилегован, имам неколико пензија, али ја не говорим о себи, ја говорим о младима. Ја сам могао себи да дозволим да Шекспира преводим и да то поклоним, али како неко ко сад завршава студије може да ради бесплатно? Све се држи на ентузијазму, ентузијазам је лепа ствар. Али, ако је нешто бесплатно, онда опада и критеријум, јер тада је добро све што је џаба.

Милован Данојлић, књижевник, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 3072 03. јул 2019.

Циник који није хтео да буде Весна Пешић у дотираном филму

Милован Данојлић Да, ја сам био кандидат у Малом Мокром Лугу за посланика, Ђинђић ме предложио, знао сам ја да нема од тога много, али хајде да издржим то место па сам пристао. И наравно да нисам био изабран, као ни Пекић у Раковици. Што је и праведно – није за нас ни било! Али имао сам касније један занимљивији сусрет са Ђинђићем, који ми је био драг. Он је био циник. Ја му кажем тад, а стојимо пред кафаном, шта треба да се ради, а он мени каже: Ја се све слажем, али ја кад бих тако говорио имао бих присталица колико и Весна Пешић, према томе – то не долази у обзир!

Милован Данојлић, књижевник, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 3072 03. јул 2019.

Васкрс Енглеза и голгота Срба

Милован Данојлић Врхунац енглеског сонета пада у 1594. годину, тих година је и Шекспир писао своје сонете. А те 1594. године је главни културни догађај у Србији било спаљивање мошти Светог Саве. Упозорио сам на тај јаз који нас дели од велике светске културе, то понекад заборављамо, а за тај јаз је донекле крив и онај с друге стране што га је одржавао, али то оправдава многе наше невоље што нас прате до данас.

Милован Данојлић, књижевник, о свом селу Ивановцима код Љига, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 3072 03. јул 2019.

Село (од)умире певајући

Милован Данојлић Сељаци млади се не жене, седе пред продавницом и пију пиво, а девојке беже у град и не удају се. Домаћинства чувају стари. [...] То јесте глобални ток, село и сељаци и рурална цивилизација умиру у Европи. Ја плаћам данак својим осећањима и успоменама, па зато овамо долазим. Моја деца су долазила овамо, али тешко да би се ту населила трајно. Али то је тема више за књижевност него за телевизијску емисију.

Милован Данојлић, књижевник, о свом селу Ивановцима код Љига, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 3072 03. јул 2019.

Second hand nation

Милован Данојлић Свет не живи истинитим животом, он пројектује себе према моделима што би желео да чује. Онда отуда упливи енглеског језика. Кад идете Кнез Михаиловом, то личи на бивше колоније трећег света, то тако изгледа у Перуу, у Колумбији... Ово је сад срамота погледати, тај прогон језика и ћирилице и то усаглашавање са моделима који нас не прихватају и за које не постојимо. То је непоштовање себе, то је самопокоравање које нам нико не тражи, то је провинцијална игра без плана. [...] Код Каленић пијаце сам видео 'Second Hand'. Па како сиротиња да се снађе да је то половна роба, јер они ту купују...

Милован Данојлић, књижевник, „Око магазин“ РТС-а
Речи и мисли 87 20. септембар 2008.

Љубав из полупразног париског метроа

Милован Данојлић Више сам са својим народом у туђини него да сам остао у Београду да се с њим гурам по препуним аутобусима ГСП-а.

Милован Данојлић, књижевник који живи "у добровољном изгнанству" у Паризу, за "Печат", 18. септембар 2008, "Време"
Златне речи 33 01. јануар 2000.

Кратак преглед неподопштина

Милован Данојлић Одрекли смо се своје монархије, и примили туђина за владара; заговорнике монархије смо прогласили за сараднике Немаца; и данас, као државни празник, славимо дан када је српство разбијено на делове који се никад више нису спојили. Како да нам буде боље, кад смо себи пљунули у лице и у душу?

Милован Данојлић, књижевник, “Блиц”