Дневна доза 1451 24. јануар 2015.
Муамер, најмудрија бошњачка глава
Бошњаци су кроз хисторију били на важним позицијама, јер смо као народ јако паметни. Кад год је требало паметних, било је - хај'мо код Бошњака. То вам не говорим зато сам Бошњак, већ зато што су то чињенице.
, муфтија санџачки, приликом отварања Бошњачког центра у Бечу, „sandzaklive.rs“/„youtube“
Присвајање на правди Зукорлића
Српски народ вам не би вратио Мешу Селимовића ни за какве паре, иако је Меша Мехмед, а Мехмед је од Мухамеда. И сада Срби званично пишу о томе да је Меша српски писац. Замислите, Мехмед Меша Селимовић је српски писац?! Дакле, Меша је неспорно генијалац којег Срби присвајају, без обзира какво ми мишљење имали о њему. А разлог томе је што српска култура не може без Меше Селимовића; када њега склоните, ту остаје рупа.
, муфтија санџачки, приликом отварања Бошњачког центра у Бечу, „sandzaklive.rs“/„youtube“
Они њихови што наши бејаху
Расим Љајић је име број 1 у Београду у политици, јер се једини одржао 15 година на политичкој сцени, сви су остали су краће били. Београд је пун бошњачких мозгова који се, нажалост, користе у сврхе српског народа. Ко је тренутно доминантан у теологији у Београду, па Мухамед Јусуфспахић. Он је гласнији од свих архијереја и владика и он више промовира православље него сви они заједно. И веома паметно то ради, погледајте како он о исламу прича православним језиком. Па умјесто Алах каже Господ Бог, све је превео. Ако одете у Бајракли џамију на џуму, он прича црквеним нагласком.
, муфтија санџачки, приликом отварања Бошњачког центра у Бечу, „sandzaklive.rs“/„youtube“
Крађа мозгова
Српска нација и култура не може без бошњачких мозгова. Емир Кустурица је један бошњачки мозак који гледано са аспекта креацијског капацитета предњачи у Србији, те га Срби третирају својим генијалцем. Он је бошњачки мозак без којег српска култура и умјетност једноставно не могу. Емир Кустурица је тренутно највећи српски просвјетитељ. Он је највећи српски просвјетитељ послије Светог Саве.
, муфтија санџачки, приликом отварања Бошњачког центра у Бечу, „sandzaklive.rs“/„youtube“
Питам се да ли се догодило оно чега се присећам
Човек је геније, појма немам о чему ми је све говорио, осим што знам да сам га позвао да дође у Србију и да ћемо ми да дамо најбоље услове који нико други не може. , премијер Србије, о састанку са директором „Google Ideas“ Џаредом Коеном у Давосу, „Између два петка“ Радио Београда 1
Широкопојасни генератор сигнала
И сваки пут пазим шта причам. Они су овде да чују шта Србија има да им каже. Шта нуди. Шта може и шта хоће. И никада нисам срео никога ко те прати са толиком пажњом. Сваки и најмањи детаљ им је важан. Отворили су све пријемнике, а ја пажљиво шаљем сигнале. Све их зовем у Србију. , премијер Србије, у „Дневнику из Давоса“ за „Блиц“
На (економском) крову света
Овде се праве послови, овде се штеди време, и овде се - слуша. , премијер Србије, у „Дневнику из Давоса“ за „Блиц“
Рингишпил у (Вучићевој) глави
Бити у Давосу најједноставније значи постати део те огромне вртешке. Улетети у центрифугу светске економије и освојити, коначно, то тако важно седиште на којем се иде и горе и доле, али и са којег се, ако те прихвате (а прихвате те када те позову у Давос), више не силази. , премијер Србије, у „Дневнику из Давоса“ за „Блиц“
Зачарани Вучић
Док стижемо на Чаробни брег, размишљам како се Ман променио после Давоса. Ја сам се променио пре Давоса. Сâм Давос давно пре мене... Данас је овде све другачије. И сви су другачији. Србија постаје другачија. Зато смо овде. На Чаробном брегу. , премијер Србије, у „Дневнику из Давоса“ за „Блиц“
Ја сам рекла да ћу бити не само најлепши и најбољи председник, него ћу бити председник који ће најмање да кошта грађане. 