Туњави вук нити је 'један за све', нити је уопште изашта. У шуми залута, Црвенкапе се боји, а шеф му је зло Прасе двадесетог века чије крваве предње шапе љуби. Такав Вук је добио задатак од злог Прасета и у паници је. Не може га остварити, а то не сме признати. Џабе је рукољуб Прасету - убици, кад код куће овај Вук ни за зеца није ауторитет. Пошто је на политичкој позорници статиста, Вук хоће да се на све начине, и не питајући за цену, промовише у било какав лик који није споредан. Макар и у лик негативца - највећег плаћеног издајника у Србији од краја Другог светског рата. Зло Прасе је обезбедило новац, а хоће ли Вуку дозволити већ афирмисане хијене и офуцани лисци да их сутра убеди да је он шеф НАТО менажерије у Србији – видећемо.