Дневна доза 1539 22. април 2015.
Стоп, продаје се култура!
На овој жалосној церемонији апсолутно подржавам колегу Горана Марковића да је случај Авала филма парадигма пропасти српске културе и кинематографије, а бојим се да кажем и српске државе. [...] Не можемо ми утицати на судске одлуке, али - било је у овој земљи лекс специјалиса. Па је л' могао неко да каже стоп. Авала филм је део културне баштине. Шта је следеће - продаја Народног позоришта? , глумац, режисер и продуцент, о продаји „Авала филма“ бившем таксисти из Панчева, „Танјуг“
Нико као Борис
Скупштина Србије је усвојила Декларацију о Сребреници. Ни једна Скупштина неке од суседних земаља никада није осудила убијање недужних Срба. Српски председник [Тадић] два пута био у Сребреници. Ни један званичник [БХ] федеарације није посетио неко од стратишта Срба, Кравицу нпр. , маркетиншки стручњак и бивши саветник Бориса Тадића, „Твитер“
И Бог створи саветнике (фигуре) енглеског председника
По први пут сам на страни [Томислава] Николића, јер ни крив ни дужан и неснађен, каквог га је Бог дао, у овом тренутку служи као предмет спрдње јавности. Све то је доказ да саветник не треба да буде члан странке, а камоли пријатељ, јер су такви ту само да вам полтронишу и смешкају се, а не да вам дају објективне анализе и смернице... Његов саветнички тим успео је да направи не више енглеску краљицу, већ фигуру за општу спрдњу. , политички аналитичар, о инциденту са државним авионом и Николићевим опонентима у СНС-у, „Блиц“
Индијанска кафа
Ало, Индијанци из је... @Blic_online, је л' ви стварно мислите да просута кафа може да поквари авион? , главни уредник „Информера“, у коментару од 17. априла о инциденту са државним авионом, према „Блицу“
Не расправљај се са послугом (јер нећеш добро да прођеш)
Не полемишем с особљем председника [Николића]. Свако одговара за своје речи. Моје је било да обезбедим услове да се сазнају чињенице око „фалкона” и институције су урадиле свој посао. Све друго уопште не разумем. , потпредседница Владе Србије и потпредседница СНС-а, о инциденту са државним авионом, „Блиц“
Институционална криза
И ја сам институција, ја сам министар спољних послова. , први потпредседник Владе и министар спољних послова, на констатацију да је омбудсман Саша Јанковић „институција заштитника грађана“, „Танјуг“
Та мобилна дрангулија
Набавио сам га. Умберто Еко у свом есеју каже да мобилни телефон треба да носи само типични „јес, мен” данашњице који мора да се јави када га неко зове. Он духовито наводи групе које морају да га носе, на пример чланови трансплантационих тимова или заводници, да би координисали своје активности. Пошто нисам ни једно ни друго, моје одбијање је било плод уверења да су тренуци самоће лековити и инфантилне потребе да се сакријем да нико не зна где сам (као деца испод стола). Изгледа да су ти дани среће бесповратно изгубљени. , председник САНУ, „Политика“
У потрази за сунцем нашег неба
Људи не знају да се у Америци, после Јапана, ради највећи број радних часова недељно. Није лако младима, њихов одлазак се не може осуђивати и, тражећи свој пут, они на то имају право. Али, наша обавеза је да им направимо „место под сунцем”. Волео бих да могу да им кажем: не идите у свет, хајде да заједно свет доведемо овде! , новоизабрани председник Српске академије наука и уметности (САНУ), „Политика“
Није Запад све што сија
У Србији се упорно гради атмосфера у којој се деца васпитавају са поруком да је живот негде другде. То није тачно. Са својом породицом и децом сам живео у иностранству и вратио сам се не из патриотских разлога, него сам направио животни биланс и схватио да ћу неке ствари урадити лакше овде. Свет о којем размишљамо није оно што видимо кроз телевизијске серије. , професор неурологије на Медицинском факултету у Београду и новоизабрани председник САНУ, „Политика“
Лечење (дечијих) болести и грехова
Академија је променила статут, [...] па су плодови лобирања много тежи. У томе учествују и медији, наручују се интервјуи, а онда се гласно постављају питања зашто неко није изабран, а не поставља се питање тражених квалитета. За академика није изабран један Црњански, а биће изабрани људи који су о њему писали есеје. Да ли је то грех Академије? Да! Биће и других грехова академије, али морамо да уводимо механизме да тих грехова буде што мање. , новоизабрани председник САНУ, „Политика“
Препотовски и постпотопски грех
Несумњиво да је Меморандум [1986] оставио једну озбиљну и тешку сенку над свима нама. Али, да ли је то библијски грех, па треба седам генерација академика да изумре, да неко не би постављао таква питања. Зна ли јавност шта је уопште Меморандум? То је отуђени или украдени документ, који Академија никада званично није прихватила. [...] Инструментализација једног недовршеног документа коришћена је као основ да се та елита (а пре свих чланови САНУ) лажно представи као конзервативна и традиционална десетерачка са рукама у крви. , новоизабрани председник САНУ, „Политика“
Мале неурозе великих (српских) мудраца
Такав целокупни политички концепт у Србији траје јако дуго: много гласова се не чује. Уместо на појединачној одговорности, оглашавању о малим стварима, ми непрекидно понављамо наше неурозе и конфликте о великим и страшним проблемима. Прихватам да се Академија није на довољан начин оглашавала: можда је потребно да узме и мегафон! Покушаћемо и то да урадимо. , професор неурологије на Медицинском факултету у Београду и новоизабрани председник САНУ, „Политика“
Лига изузетних солиста
Људи не схватају да САНУ није хорско друштво, него скуп појединаца, од којих је сваки биран због својих постигнућа у некој области. У Академији се налазе људи који имају своје ставове и понекад их врло јасно, рационално, а понекад и агресивно испољавају. Нико их не може натерати да мисле на један начин. , професор неурологије на Медицинском факултету у Београду и новоизабрани председник САНУ, „Политика“
За Академију и отаџбину
САНУ не шапуће. Шта год ја сада кажем, због извесних хипотека које САНУ има, ви ћете рећи да је самоодбрана, али није то у питању. Годишње се овде одржи на десетине симпозијума, састанака, изложби, концерата. , професор неурологије на Медицинском факултету у Београду и новоизабрани председник САНУ, „Политика“
Оптужница с предумишљајем
Какве везе влада има с тим да је неко убијен из неког пиштоља? Институција заштитника грађана мора бити сачувана и стога не желим ништа даље да коментаришем. А шта мислим о особи, о том-потом. , премијер Србије, о самоубиству из 1993. године у стану Саше Јанковића, „Фонет“
Он је поднео и захтев за српско држављанство 2008. године, али није био среће, као фудбалер Клео или манекенка Андријана Лима, да им министар Дачић на ноге, у кабинету, за пет дана уручи српско држављанство. Да је Божидар Вучуревић, часни Србин из Херцеговине, имао ту срећу, он би данас имао српско држављанство и ми не бисмо стрепели за његов живот и његово евентуално изручење. Његово изручење Хрватској била би сигурна смрт. 