Негде око Степојевца, када је воз стоти пут стао, поче укрцавање кроз прозор. Појави се најпре пушка. Момци из купеа прихватише је без имало узбуђења; затим невидљиве руке с перона – на мој још већи ужас – кроз тесно окно некако проденуше – вучјака (!!!), живог, на крају, бесан, све псујући кроз прозор уђе и војник.
