Почетна » Дневна доза » Дневна доза 2246

Шта зна дете (од петнаест година) шта је плачка

Младен Шарчевић То је дечје глупирање, не можемо рећи да су то намерни тровачи. Међутим, ту важи она народна: од играчке - плачка. Знају школе како мора да се поступи у таквим ситуацијама.

Младен Шарчевић, министар просвете, о дечацима осмог разреда из Крупња који су другарици у флашицу с водом сипали „веленизол“, „Танјуг“

Неко верује у Дневник а неко у Устав

Лука Максимовић-Бели Пошто клевећу и лажу да сам неозбиљан и да немам председнички програм - ево вам га програм (показујући Устав Србије)! Чика има важну вечеру, а ви уживајте у Дневнику. Само јако!

Лука Максимовић-Бели, кандидат за председника Србије познатији као Љубиша Бели Прелетачевић, у обраћању у 19.30 на „Фејсбуку“, „Танјуг“

Колоније које походе Шредер и Блер не треба да брину за своју будућност

Небојша Катић Да ли и у политичкој сфери постоји колонијално потчињавање? Некоме се може и то причинити. Али, када Шредер или Блер саветују владу, то никако није чин најцрњег понижавања нације и ругање жртвама из 1999. То није ни трагична слика државе која је изгубила свако самопоштовање. Не, то је манифестација мудрости, дубоког политичког увида и афирмација реалполитике каква није виђена још од времена кнеза Милоша. Србија је, нема сумње, на правом путу.

Небојша Катић, економиста, у чланку „На путу за срећну (колонијалну) будућност“, „Политика“/„nkatic.wordpress.com“

Шведски (колонијални) стандард

Милан Кнежевић Србија се колонизује. Тврдња да је „наша предност јефтина радна снага“ је малоумна. Робовласничко друштво је имало бесплатну радну снагу, па је пропало. Ако је ниска цена рада компаративна предност, зашто је нема Шведска чији нам амбасадор говори како је добро да имамо ниску цену радне снаге?

Милан Кнежевић, привредник, „Таласање - пусти причу“ Радио Београда 1

Брод очајника

Милан Кнежевић Стање у „Гоши“ је метафора очаја. Људи су 15 месеци трпели и радили, иако ништа нису примали, јер нису смели још првог месеца да ступе у штрајк, а требали су, и експонирају проблем. Не, они знају да неће наћи други посао, а на тај очај „играју“ не само страни инвеститори већ и велики део домаћих послодаваца; ја се стидим што се и они зову послодавци.

Милан Кнежевић, привредник, о самоубиству радника „Гоше“ у кругу фабрике, „Таласање - пусти причу“ Радио Београда 1

Огледало привредника покорног

Милан Кнежевић Пре пет година сам имао око 260 запослених и могао сам да исплатим плату од 350 евра. Сада не могу да исплатим ни гарантовану плату. Раднице имају разумевања и кажу: „Лакше ћемо поднети да нас убијете него да нас отпустите“. У међувремену сам морао да отпустим њих 180, а и ових 80 ћу отпустити, из принципа, јер не могу да дозволим да их понижавам да раде за плату од 30.000 динара. Ако радите легално, не можете исплатити веће плате поред 147 захватања државе, огромних пореза и доприноса, 35 % нелојалне конкуренције.

Милан Кнежевић, као власник конфекције „Модус“, „Таласање - пусти причу“ Радио Београда 1