Почетна » Дневна доза » Дневна доза 2332

Сутра(шњица) не може да чека

Александар Вучић Митови су нам стварност, и то у толикој мери да нам будућност изгледа као нешто сасвим непотребно, а „сутра“ нам је најстрашнија реч, јер бисмо заувек живели у оном „јуче“, пошто са оним „данас“ не знамо шта да радимо.

Александар Вучић, председник Србије, о балканским народима, у инаугурационом говору, НСПМ

Изгубљени у (међу)простору и (међу)времену

Александар Вучић Претерано смо гласни када причамо, али и застрашујуће тихи када ћутимо. Волимо се и мрзимо истим интензитетом, често не правећи никакву разлику и не знајући шта, у том тренутку, тачно радимо.

Александар Вучић, председник Србије, о балканским народима, у инаугурационом говору, НСПМ

И ово мало историје је превише

Александар Вучић Људи са ових, балканских простора знају ту причу веома добро, јер нам је у много чему заједничка. И знају да је Србија настала буквално из векова борбе, тешке борбе, и да то није мит, него пука чињеница. Знају и да се овде нове генерације стварају из крви и из костију. И да историју ми, балкански народи, у много чему и немамо, али да нам је увек те историје превише.

Александар Вучић, председник Србије, у инаугурационом говору, НСПМ

Ја (и даље) пуним хале и добар сам ђак

Ђорђе Балашевић Кад сам први пут [после рата] ишао у Загреб, била је полемика међу мојим такозваним колегама у Београду: „Ја никада не бих ишао у Загреб“! Нико те не зове у Загреб. То нису били људи који су и пре могли да напуне било шта у Загребу. Није ми уопште та идеја била јасна. Одакле би неко од њих и помишљао да би могао да напуни халу у Сарајеву, Загребу или Скопљу?

Ђорђе Балашевић, кантаутор, „Реците Ал Џазири“

Наставак (не)пријатељства другим средствима

Колинда Грабар Китаровић Не би требало глумити пријатељство између Србије и Хрватске. Још ће пуно воде проћи Дунавом и Савом пре него што будемо пријатељске државе. Међутим, морамо бити прагматични и решавати отворена билатерална питања, али и питања која су тек пред нама.

Колинда Грабар Китаровић, председница Хрватске, на инаугурацији председника Србије Александра Вучића, Б92

А где је њима печат?

Никола Селаковић Ово је доказ да је Србија тада поседовала државну администрацију, да је она кореспондирала са другим државама писменим путем, да је наш владар био писмен, и натпис на самом прстену и да је ово експонат којим не може да се подичи у својој историји у том времену, у том добу, можда ни двадесетак одсто данашњих европских држава.

Никола Селаковић, генерални секретар председника Србије, показујући прстен српског кнеза Стројимира из IX века, РТС/„bizlife.rs“