Као појаву, Александра Вучића знам од раних радикалских дана, као младог момка који је штрчао у односу на остале радикале. Ја га, у ствари, никад нисам упознао. Једном смо се срели испред Председништва [Србије], у парку где посланици иду из старе у нову зграду, и рекао сам му: „Ћао“! Он се зауставио, руковали смо се и попричали два-три минута „како си, шта радиш“ и о актуелној ситуацији „ан пасан“. После сам га видео још пар пута у трку на пар минута.
Небојша Крстић, као некадашњи саветник председника Србије (2004-2012) Бориса Тадића, „Зумирање“ недељника „Време“