Човек који је до пре 15 минута, у историјском смислу, имао продавницу у центру града, који је трговао постморталном опремом - продавао крстаче, покрове, сандуке, свеће... он у том истом том бутику - бутиги, што би својевремено рекао Борис Дворник - сада продаје бејби опрему и венчанице. Ма, смрди му на смрт она бенкица коју продаје. Ма, смрди му на чамовину и иловачу венчаница коју би нека девојка обукла. Ја у ту продавницу не улазим... Али је застрашујуће велики број људи одлучио да ту чињеницу пренебрегне и у реду чека да у тој бившој продавници смрти данас купује радост. Мени то није јасно.