Мак нас је учио да будемо здрави, а не сујетни, а пре свега слободни. Јако мало знам о [Душану] Макавејеву. Са њим сам провео најдуховитије и најинспиративније време за које сам увек мислио да је могло потрајати мало дуже. Немојте бити поносни на Мака јер је он наш. Ништа нисте учинили да буде наш. Био је и остао свој. 
Након што су из ташне извађени и подељени сендвич (типа празан - маргарин на хлебу) и јабука, остало је само оно што власница ташне држи 'суштином неопходних ствари': брусхалтер (скинут кроз рукав због болова у желуцу), отисци завршених новинских страна и текстови, једна 'рубрика у раду' и идеје за рубрике на папирићима, фасцикла с комплетном здравственом документацијом, папир са отиском фотографије која јој се јако допала, стрип карикатура на тему зашто се жене не баве бенџи скоковима, списак хонорара за прошлу годину плус хонорар болесне сараднице, коверта пуна плаћених и неплаћених рачуна, преписка с ПТТ-ом у вези с априлским телефонским рачуном и опомена Инфостана за три месеца, несесер у коме је уз комаде шминке и копија омиљеног парфема (купљена на кило), хормонска инјекција замотана у салвету (касни десет дана), кључеви са специјалним светлећим привеском за рестрикције струје, раскупусан такозвани помоћни адресар, несесер 2 (лекови са смирење, против високог притиска, лумбалних болова, алергијског кашља, болова у желуцу, главобоље, андол, аналгин, аспирин, валеријан капи, витамин Ц и ханзапласт), талк, мало вате, адресар, футрола са три оловке, новчаник с 20 динара, 10 марака и личном картом, цигаре, наочаре и уредно опеглане марамице.
