Самопоуздање нам је, генерално, на ниским гранама. Људи лежу са страхом и буде се без наде. Чини им се да не могу да промене улогу у вечној игри мачке и миша. Себе виде као туђи улов. Доручкујеш да би те дуги вечерао. Сви српски песимисти постаће српски пророци, непогрешиви Тарабићи транзиционог доба. Сматра се да онај ко види горе види и даље. Добре вести се преврћу као лажне паре, тражи им се мана. Лоше вести промећу се као царски дукати. Наша су јаја пуна длака а, што је најгоре, седмицу на лотоу држава ће да намести неком свом. И кад добијемо Студију о изводљивости, изгледаће нам неизводљива. Нема пречег јавног посла од – дизања главе.