Ово изгледа као Швајцарска.
Зоран Ђинђић, који је био врло немилосрдан, као прагматичар, кад год је требало, био велика опасност за целу ону опцију с друге стране. Прво, јер их је познавао, друго, са једним бројем људи имао је однос директне овисности, јер су сви они овисили о њему. Увек је имао у резерви странке које су формално биле у опозицији, за ситуације као што је сад ова у Скупштини Србије. Али, то је могао само он лично. То му није обезбедило премијерско место, него низ личних односа и контаката које је имао са људима из најразличитијих структура, укључујући и 'црвене беретке', где је он много тога могао да уради и то је, сасвим логично, била велика опасност за другу страну. Када погледате сада ову скупштинску фарсу, то је, у ствари, наставак атентата на Зорана Ђинђића другим средствима.
