Србија, међутим, никако да се уживи у улогу пацијента коме његови западни пријатељи дијагностификују гангрену у једном, другом, трећем (...) екстремитету и подвргавају га све новим и новим ампутацијама. Србија је почела да се пита – зашто се тако 'нежна' метода лечења, као што је ампутација, примењује само на Србију? И зашто се код свих других пацијената 'гангрена' лечи другачије, не тестером већ лековима, дуго и са бескрајним стрпљењем? Пошто је Србија почела да се буни и отима, наши пријатељи су изгледа били принуђени да закључе да јој треба дати још времена, како би наркоза почела да делује и пацијент заволео тестеру и лекаре.