У манастиру, у Цркви, ми мислимо да можемо постројити људе, 'они' мисле – патријарх Павле ће их постројити па рећи – 'напред марш, идите' – ево, тај поп што је благосиљао те што су ишли да пуцају тамо, те, како се зову, "шкорпионе", дошли војници, па траже благослов. Црква није војска, није касарна, ми чекамо, очекујемо, тражимо дисциплину, поредак, послушност, ред, али онај ко жели да искључи злоупотребе, тај не зна шта је слобода. Велики играч не поштује ни једно правило, али ни једно не прекрши, а надигра их. Постоје закони, постоје заповести Божје, али нису оне, што кажу деца, 'правила, правила, да би ме удавила'. Постоји православље, а православље је слобода, али и одговорност.
Атанасије, умировљени епископ захумско-херцеговачки, "Врањске"