Кад је у уметничком смислу снажно, позориште не залуђује људе него, да се помогнемо Стеријом - заљуђује. Враћа их људскости, прави људима. Позориште се обраћа оном најбољем у човеку, оном зрнцету које у недостатку боље речи зовемо људскошћу. На том путу ка зрну људскости, да би као у акупунктури дотакло ту тачку, позориште прво ослобађа човека од залуђивања. Указује му на суштинске репере, темељне вредности... Да би био човек, одсањај нешто што је људско и пробуди човека у себи.