Кад сам дефинитивно затворио пекару, дође ми дуг од Пореске управе за који никада нисам сазнао колика је главница. После ми исеку струју, без обзира на погрешно уписане податке о власнику бројила и плаћен рачун... И онда случајно чујем да се неко на попису изјаснио као Марсовац. Падну ми на памет Винету и Бик Који Седи, моји омиљени Индијанци. Кад су дошли да изврше попис, људи а не ствари, ја се пријавим као Индијанац. Удружење смо после формирали, 2005. године.
Љупче Павловић, звани "Индијанац", председник алексиначког Удружења Индијанаца у Србији, 22. јануар 2009, "НИН"