Он је багером ишао буквално, ја мислим, два-три километра на сат, дакле ишао је полако, полако, полако... 
У Србији су, чини ми се, увек постојала најмање два српска народа. Један од тих народа је онај коме се свака власт обраћа у предизборним кампањама, и који их у ствари доводи својим гласовима на власт, и један други народ, који касније трпи и ћути, подносећи све последице лоше владавине оних које су управо они довели на власт. Дакле исти народ, који је национално освешћен, бунтован, храбар, претвара се у безобличну, уштројену, анестезирану масу.
