То не значи да ћемо сви постати хомосексуалци и лезбејке, нити то ико тражи. То значи да нам је преко потребно да постоји и могућност креативне театрализације нашег живота уопште, неспутаног испољавања фантазија, снова и жеља, како бисмо опет постали нормални људи.