Ми жене рођене у другој половини XX века смо прва генерација жена икада рођених, а да су нам унапред била намењена права по којима смо могле бити сматране људским бићима, једнаким пред законом као и мушкарци. Хиљадама година раније никоме није пало на памет да би то могло бити тако, да није нормално да мушка половина човечанства смишља сва правила, а да се женска половина тим правилима беспоговорно и ћутке повинује, да тим правилима служи и да живи свој једини живот без права да се пита и одлучује свиђа ли јој се ишта од тог живота. Ћути, слушај и ради, „ја те 'лебом 'раним“, тако је било.