'Домаћине, отвори капију, дошла моба да ти вино проба!' Погледам кроз шпијунку, Радован Бранков, раздраган као и увек, тик уз њега камерман РТС-а, у позадини елегантан цивил, вероватно заменик начелника, поред њега још један у цивилном оделу, можда возач, и два млада жандарма, само што су изишла испод чекића у сремскомитровачкој академији. Па где сте, браћо, данима не идем на посао, да, ја сам подглавио врата доле јер не бих да се интерфон поквари сада кад ви треба да наиђете, изволите, изволите... Заменик начелника, осмехнут, чека крај лифта да и њега позовем, изволите, добродошли, и ви момци, другови, има за све места, раскомотите се, ево овде можете да ставите шапке, овде опасаче, знам да не пијете на дужности, али ово није пука дужност, ово је као одлазак у војску – дужност, право и част... мало сам узрујан, први пут ми патрола долази у кућу.