Један симболички гест државног покајања, попут оног који је својевремено учинио Вили Брант, лако би могао од непријатеља да направи пријатеље, да не говоримо о позитивном одјеку у свету. Колико сутра би се појавиле следеће реакције: 'Добро, Срби су признали и покајали се. Шта ви имате да кажете, господо?' Верујем да се о томе размишља, али у тим размишљањима увек лебди лик просечног Србина гласача који седи до грла у блату, пије шљивовицу и тера инат целом свету. Опште право гласа једна је од највећих трагедија ове епохе.