Тони Монтано
1 до 4 од 4
Златне речи 68
01. септембар 2000.
У 23 часа већ сам био у аутобусу, а са организаторима сам имао договор да свирам око четрдесет минута, за шта сам плаћен хиљаду марака. Концерт, дакле, није прекинут зато што се публика разишла, већ зато што је тако и планирано. Свирао сам испод цене јер ми је једна сестра у лесковачком СПС-у.
, музичар, о СПС концерту у Лесковцу
Испод цене и части
У 23 часа већ сам био у аутобусу, а са организаторима сам имао договор да свирам око четрдесет минута, за шта сам плаћен хиљаду марака. Концерт, дакле, није прекинут зато што се публика разишла, већ зато што је тако и планирано. Свирао сам испод цене јер ми је једна сестра у лесковачком СПС-у. , музичар, о СПС концерту у Лесковцу
Златне речи 61
01. август 2000.
Ако Витни Хјустон приђе једној партији, а Брус Спрингстин другој, зашто ја не бих могао да приђем властима?
, музичар, "Време"
Црни, бели и црвени
Ако Витни Хјустон приђе једној партији, а Брус Спрингстин другој, зашто ја не бих могао да приђем властима? , музичар, "Време"
Златне речи 61
01. август 2000.
Новинар не сме пуно да зна, а и оно што зна, не би требало да зна. У супротном, долази до разних сачекуша, 'раде' штангле у неосветљеним улазима, откачи се трола па удари баш њега а дешавају се и разне елементарне непогоде.
, човек који сме/може да приђе властима, "Свет"
Знање-немање
Новинар не сме пуно да зна, а и оно што зна, не би требало да зна. У супротном, долази до разних сачекуша, 'раде' штангле у неосветљеним улазима, откачи се трола па удари баш њега а дешавају се и разне елементарне непогоде. , човек који сме/може да приђе властима, "Свет"
Златне речи 9
01. март 1999.
Занима ме зашто ми, који имамо седам падежа, од Славије до Калемегдана немамо ниједну исправну телефонску говорницу.
, рок певач, "Дневни телеграф"
Мењање падежа (по) телефонским говорницама
Занима ме зашто ми, који имамо седам падежа, од Славије до Калемегдана немамо ниједну исправну телефонску говорницу. , рок певач, "Дневни телеграф"
Перверзност нашег савременог тренутка није у томе што траже и приморавају нас на нешто, већ што од нас очекују да нам се то свиђа. Никад није било да жртва мора да воли свог џелата. Подразумевало се да, као што каже народ, ко губи, има право и да се љути. Само у Србији у последњих неколико година ко губи мора то да воли или мало блаже ко губи, нема право да се љути. Људској природи је то тешко да прихвати. А они који воде и одлучују понашају се као да су стварно паметни.
