Стојан Церовић

1 до 30 од 31

Златне речи 258 01. новембар 2004.

Не може нам нико ништа

На овим америчким изборима можда смо имали свог кандидата, али није сигурно да је то био Џорџ Буш. У сваком случају, та симпатија није нас отворила ка Европи, али тамо нам се то ваљда неће узети ни за зло. А и кад би се Европа наљутила, не видим како би нас казнила. Можда да нам уведе визе? Да отвори расправу о терору над још неком мањином у Србији?

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 238 01. јун 2004.

Транспарентно а није провидно

То што министар полиције Јочић некако није успео другачије да се изрази него онако простодушно, да каже да је потпуно неважно где је Легија био пре него што је к њему дошао, то је нешто што смо од овог министра очекивали и на шта смо навикли. Он је човек, што се каже: транспарентан и ту помоћи нема.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 239 01. јун 2004.

Нереално.

Не знам шта је тачно имао на уму онај ко је смислио паролу 'реално' за председничку кампању Томислава Николића, али чим се то питам биће да парола није мени намењена. Уопште, ко је склон да поставља питања, коме нешто није јасно, ту нема доброг радикала. Са становишта маркетинга вероватно је добро то што циљани гласачи неће успети да разаберу да ли се хтело рећи да Николић има реалне шансе, да ли је реално најбољи, или је реалан за разлику од других који, рецимо, негују свакојаке илузије. А парола јесте лукаво изабрана утолико што настоји да умањи или прикрије главну ману кандидата Николића. А мана је у томе што он не може да буде председник Србије. Јер ако би он то постао, Србија би престала да постоји, осим можда у неком сасвим занемарљивом степену.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 233 01. мај 2004.

Демократија до балчака

На изборима ће се гласати и о томе шта се догодило 12 марта прошле године. Да ли је убијен премијер Ђинђић? Ако јесте, да ли је то добро за ову земљу и овај народ? Ако јесте, да ли су убице у ствари хероји? Ако јесу, да ли су сви они људи који су туговали, палили свеће, ходали у оној бескрајној поворци до Алеје великана, само будале или нешто горе.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 228 01. април 2004.

Лектор(исање)

Без своје заслуге, мањинска влада добила је изненадну прилику да се стабилизује, ојача и стекне наклоност грађана, што би јој могло продужити век, али опет под условом да одоли искушењу да све то злоупотреби. За сада, рекло би се да је искушење било прејако. Баш оног дана кад је на Косову експлодирао албански зулум, влада је хитро сменила Црквењакова и на чело националне телевизије довела никог другог до Ханибала Лектора српског новинарства. Особу, дакле, којој је место у кавезу. А пар дана затим, сазнали смо да се поништава реформа образовања. Била је сувише модерна, а премало српска. А то двоје канда никако не могу скупа. Ради се очигледно о легалистичком специјалитету званом 'дављење у мраку'.

Стојан Церовић, новинар и супруг Тинде Ковач-Церовић, "Време"

Златне речи 225 01. март 2004.

Страшила

Међутим, свако ко од ове владе покушава да направи велико страшило чини јој неправду, пре свега прецењује њене моћи, а чини се штета целој заједници. Мислим на оне који у овој влади виде ништа мање него фашизам, мрак, претњу мањинама, мржњу према Европи. Мислим на војвођанске аутономаше и црногорске сепаратисте. Из њихових реакција на ову владу види се да су се опкладили на наставак зла и на сукоб Београда са светом. Најгора влада у Србији била би за ту политику најбоља. Црна Гора би убрзала осамостаљење, а Војводина би интернационализовала своју аутономију.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 218 01. јануар 2004.

Модалитети будуће несарадње

Може бити да је Коштуница сматрао да му је неко као Николић користан ради равнотеже, то јест да би он сам деловао умереније. Није пријатно ако се десно од вас налази само Џингис-кан. Али, још мање је згодно ако приметите да он расте и јача на ваш рачун. Дакле, уместо што радикале узима у заштиту од разних демократа, време је да им Коштуница барем окрене леђа. Из разлога патриотских, ако не и због самог ДСС-а.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 210 01. новембар 2003.

Сербиа и коментари

Никако да се ослободимо неких лоших навика. У Србији се још одржава невесела традиција да се међу министрима и председницима налазе неки бивши или будући робијаши.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 205 01. октобар 2003.

Ко (се) пита...

Ако Масари и Монтгомери оцене да су избори у реду, онда тако има да буде. А ако се питате зашто је реч ове двојице толико важна, или зашто да гласате кад је власт на сасвим другом месту, па... боље се питајте нешто друго.

Стојан Церовић, коментатор "Времена"

Златне речи 202 01. септембар 2003.

Осветник

Изгледа да Млађан Динкић политику схвата као крвну освету. На Владу Србије се острвио са неком убилачком страшћу, као да је решио да сваке недеље ликвидира по једног министра, а премијера, рецимо, чува за крај.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 203 01. септембар 2003.

Чекајући проглашење

Коштуница и ДСС опет ћуте и чекају да народ закључи како су најбољи они од којих нема ни штете ни користи.

Стојан Церовић, коментатор "Времена"

Златне речи 197 01. август 2003.

Карићи, милионери најстарији

Верујем да већина овдашњег света мало шта верује тим људима који нешто стручно и спретно објашњавају, а сви су млади, личе једни на друге, носе скупа одела и никад се не збуњују. Кад се још испостави да су неки од тих успут постали милионери, породица Карић почиње да изгледа као стара аристократија, узор патријархалне честитости, сва посвећена богоугодним делима и народној ползи.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 200 01. август 2003.

Квака 1244

Ако би се, дакле, признало да на Косову постоји албански тероризам, на шта би личила пре свега америчка спољна политика? Вашингтон је напао и окупирао Ирак под лажном оптужбом за подршку тероризму, а испало би да се тероризмом стварно баве главни амерички савезници на Балкану. Америка ће игнорисати овдашњи проблем и превиђати жртве једнако упорно као што у Ираку тражи непостојеће оружје за масовно уништавање.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 196 01. јул 2003.

Највиша инстанца

Ни сам не мислим да је добро и пожељно да нам у унутрашњим споровима пресуђује амерички амбасадор, макар био веома добронамеран. Али, како је кренуло, ускоро ће рудари, таксисти, пензионери, наставници, доктори и свако ко нечим буде незадовољан и на некога љут долазити право код Монтгомерија да се жали. Што да се човек замајава с Владом и министарствима, кад може одмах пред вишу инстанцу.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 182 01. април 2003.

Жртвовање

Шта год да је ко раније о Ђинђићу мислио, у човеку разнесеном из слоновског калибра људи су непогрешиво препознали свесну жртву.

Стојан Церовић, у тексту "Чари ванредног стања", "Време"

Златне речи 181 01. март 2003.

Дует снова

Ко је убио Зорана Ђинђића? Можда ћу неком љубитељу детективских прича покварити задовољство, али пошто је овде у питању политички трилер, могуће су разне верзије и тумачења, па нико не мора да прихвати моју, поготову што ови кривци имају одличан алиби. То су, наиме, Слободан Милошевић и Карла дел Понте. Сви остали су финансијери, наручиоци, организатори или извршиоци.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 173 01. јануар 2003.

Толико досадно да нема ни наслов!

Али, не, од Повеље нам све зависи. А Повеља не зависи од нас. Уосталом, Повеља је срочена, али није Закон о њој, а за то је потребно да се сложе они који се никад ни око чега не слажу, па ако се и то деси, тек онда ће се видети да од свега нема ништа.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 153 01. август 2002.

За Зорана Коштуницу, против Војислава Ђинђића

Ако сте за или против било чега у јавним пословима, ви сте неизбежно за Ђинђића или Коштуницу. Јер је све већ подељено и разграничено, заузети су ставови о свему и све што кажете користи једноме од њих, а што једноме користи другоме шкоди.

Стојан Церовић, коментатор "Времена"

Златне речи 149 01. јул 2002.

Билборд држава

Овај окршај Кабинета и Бироа, ово откривање и показивање туђег прљавог веша, послужиће за истицање захтева за више јавности у њиховом раду (углавном узалуд), за бољу цивилну контролу војске и тајних служби или за смењивање Председника или Премијера (скроз узалуд). Цео случај ће свакако бити пропагандно експлоатисан у председничкој изборној кампањи и на то пре свега мисле обе стране. Ако вам се то не допада, ако се бринете да ће све једног дана постати рекламни спот, и држава, и историја, и војска, и пучеви, и револуције, и народи..., увек имате избор. Можете да гребете.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 137 01. април 2002.

Чим прије

На другом крају су остаци Милошевићевог фронта отпора који је пропао под паролом 'курчићемо се до краја' (београдски графит). Они не признају не само правду, поготову не хашку, него ни силу, поготову не ону највећу, америчку. Њихово време тек долази, чим се ствари у свету мало среде и чим Осама бин Ладен дође на место Кофија Анана.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 134 01. март 2002.

Добра шала злата вреди

Милан Милутиновић веровао је да се подразумева да он само жели да добро поједе, да буде виђен у најбољем друштву које се овде могло наћи – и откуд је то злочин? Нити је намеравао да предводи слободољубиво човечанство нити да брани српска огњишта. Али, виђен је како се безразложно смеје ономад у Рамбујеу и то би му на крају могао бити најтежи преступ у односу на међународно право.

Стојан Церовић, у "Времену"

Златне речи 101 01. јун 2001.

Wild, wild Serbia

Ово је дивљина, много гора него она у којој су се биле затекле комунистичке земље у време пада Берлинског зида. Овде су многе звери одавно на слободи, а смрт и убиство делови су дневне рутине.

Стојан Церовић, новинар "Времена"

Златне речи 30 01. децембар 1999.

Луди ујак и паметна жена

А главно што је имало да се објасни већ је виђено у филму 'Амаркорд': луди ујак попео се на дрво и неће да сиђе. Ујак само одозго више да му треба жена и гађа орасима свакога ко проба да му приђе. Српски случај је мало тежи, јер се овде ујак попео са женом, па му не треба више ништа. Нису помогле ни молбе, ни претње, ни обећања, и пошто ту нема више шта да се уради, преостале је да се ради с онима доле, да се види зашто су били тако неопрезни, да се испита зашто нису боље чували дрво ил' барем ујака, да се провери да нису сви они заправо ујаци, и да се предузму мере да се то више не догоди ни њима ни било коме.

Стојан Церовић, колумниста "Времена"

Златне речи 18 01. септембар 1999.

Великосрбина на делу

Једном сам тако чуо причу једног опозиционог лидера, који се сретао с Милошевићем и својевремено му замерао сто је онолико узбуњивао Србе у Книну. На то му је председник мирно објаснио да он с тим нема ништа, да су то радили Добрица Ћосић и Симо Дубајић, а да он, Милошевић, тада није ни знао да у Книну има Срба.

Стојан Церовић, коментатор, "Време"

Златне речи 15 01. август 1999.

Мантра

Текст који режим изговара гласи овако: остварена је велика победа над НАТО-ом; војска се победнички повукла с Косова; тамошње Србе сад штите Уједињене нације; међутим, Албанци их убијају и протерују уз помоћ НАТО-а, али избегли Срби се враћају јер имају све гаранције за безбедност, а ако буде требало српска војска ће поново доћи на Косово да га врати, мада оно није изгубљено, и да победи НАТО душмане, које је већ победила и којих на Косову и нема, пошто су тамо пуштени само пријатељи из УН.

Стојан Церовић, коментатор "Времена"

Златне речи 9 01. март 1999.

Постојање као преседан

У свету постоји широка сагласност око тога да је Србија специјалан случај, земља мимо других и да се према њој може поступити било како, а да то не постане никакав преседан.

Стојан Церовић, коментатор, "Време"

Златне речи 12 01. март 1999.

Игра која живот значи

Српски преговарачи бране Косово у Паризу једнако као и у Рамбујеу, а албански нису издржали притисак, сломили су се, испрепадали, капитулирали и пристали на западни диктат. Остало је да се игра можда још мало, али редослед на табели већ је јасан. Срби побеђују, Запад заузима друго место, а Албанци су последњи.

Стојан Церовић, коментатор, "Данас"

Златне речи 5 01. фебруар 1999.

Платформа опстанка

У међувремену, док се Влада на ту тему усаглашава и преглашава, остаје нам да се питамо шта ће бити с онима који, осим голих живота, имају још нешто до чега им је стало. Да ли ће, у случају да победи платформа опстанка, све остало бити третирано као вишак, луксуз или проглашено илегалним? Било би некако логично да, ако је режим за опстанак, све друго буде жигосано као опозиционо, издајничко, шпијунско и плаћеничко. Све што је мање или више од тога.

Стојан Церовић, коментатор, "Данас"

Златне речи 6 01. фебруар 1999.

Потпис

За оно што треба да се уради у Рамбујеу не треба више памети и знања него што се може наћи код просечног основца. Довољно је бити писмен, а ни то није баш нужно, ако човек уме да се потпише. Уосталом, можда би се уважио и отисак палца.

Стојан Церовић, колумниста, "Време"

Златне речи 8 01. фебруар 1999.

Јунак & мудрац

У првом чину увек видимо нашег јунака како брани сваку стопу домовине, диже народ на ноге и проклиње издајнике, а у другом, исти јунак постаје мудрац који налази излаз из немогуће ситуације, спасава исти народ, позива га да мирно седне и проклиње исте издајнике. Народ и издајници су се мало уморили – нити им се устаје, нити издаје – али јунак-мудрац на то не обраћа пажњу, није му више ни важно, он зна своју улогу, једину коју је савладао и има да је игра до бесвести.

Стојан Церовић, новинар, "Време"